Zgrada „Kragujevac”
Nepokretno kulturno dobro
Period nastanka: druga polovina 19. veka
Izgrađen u drugoj polovini 19. veka, u duhu romantizma s elementima bidermajera, kao ugaoni spratni objekat, nepravilne osnove, sa sobama na spratu i lokalom u prizemlju. Građen je od opeke u krečnom malteru. Međuspratna konstrukcija između podruma i prizemlja je svod zidan od opeke, a između prizemlja i sprata – drvena. Krov je složen, sa pokrivačem od biber crepa. Fasada je horizontalnim vencem podeljena na dva dela i nekada je bila bogato dekorisana. Prozori u prizemlju su lučno zasvedeni, dok su na spratu ravno završeni. U prostoru između sprata i prizemlja nalaze se kasete sa motivima školjki. Osim arhitektonske i kulturno-istorijske vrednosti, kao objekat je jasno definisane namene i funkcionalne organizacije prostora, u kome se nalazio jedan od prvih hotela u Pančevu, ovaj spomenik kulture je značajan i kao sastavni deo starog i još neuništenog pristanišnog dela grada, koji svedoči o urbanizmu pančevačkog priobalja i njegovom spontanom razvoju.
1966. godine u kafani „Kragujevac” je snimljena jedna od kultnih scena iz filma „Skupljači perja”, ali i neke od scena za film „Šešir profesora Vujića” i naravno, kultne scene iz filma „Maratonci trče počasni krug”.
