Veslački klub

U gradu na dve reke, na koje su Pančevci organski upućeni, pojavila se potreba za osnivanjem veslačkog kluba, na radost svih lađara, alasa i ljubitelja aktivnosti na vodi i prijatelja sporta. Kod pristaništa na Tamišu kod Crvenog magacina tih oktobarskih dana 1922. godine, bučno se razgovaralo i rukama nešto objašnjavalo i pokazivalo prekoputa, u pravcu desne obale Tamiša. U grupi je bilo i mlađih i starijih meštana koje je okupio zajednički cilj: da osnuju veslački klub u Pančevu. Na inicijativu direktora Štirkare i velikog ljubitelja sporta na vodi, Pere Pavlovića Korde, koji je sa drugovima plovio Dunavom od Pančeva do Crnog mora, zaljubljenici u reku su se angažovali da realizuju ovu ideje.

Jedna od vesti koje je list „Pančevac“ objavio u broju od 22. oktobra 1922. godine bila je i ova: „Naši varošani nameravaju osnovati veslački klub. Društvo bi nosilo ime Dunav. Nadamo se da će ovo udruženje naići na dobar odziv u našem građanstvu. Mi ovo osnivanje pozdravljamo i želimo novom društvu mnogo uspeha“.

Bio je 5. novembar 1922. godine kada je u kući dr Milana Zaka održana osnivačka skupština Veslačkog kluba „Dunav“, u prisustvu četrdesetak članova posvećenih popularizovanju veslanja u Pančevu. Tom prilikom su utvrđena pravila sportskog društva i izabrana Uprava. Kada su ove formalnosti neophodne za registraciju kluba bile okončane, oni su se obratili Opštini da im ustupi plac na maloj uzvišici preko puta pristaništa na Tamišu, gde su ribari sušili mreže. Uprava budućeg Kluba smatrala je da je ovo mesto idealno za podizanje klupske zgrade i prostorije za čamce. Najveći deo svote novca potrebne za realizaciju ovog poduhvata sakupili su za tri dana.

Klupska kuća za smeštaj čamaca VK „Dunav“ na desnoj obali Tamiša građena je od maja do sredine jula 1923. godine prema planovima Đure Antonovića, pančevačkog građevinara i vlasnika firme „Braća Antonović“. Tim planom je predviđeno da front klupskog doma bude 16,5 metara dugačak i 6 metara širok; da remiza ima 20 metara dužine i 4 metra širine, što će biti dovoljno površine da se smesti 12 čamaca raznih veličina. U objektu će postojati garderoba, bife i paviljon sa ložama za gledaoce i muziku; ispred zgrade će biti napravljena terasa ukrašena nasadima raznih biljaka. „Za Pančevce, taj objekat će postati divan ukras na Tamišu, koji će na svakog posetioca ostaviti lep utisak. Gradani će imati jedno novo ugledno mesto za šetnju i odmor“ - pisalo je tada u Pančevcu.

Kada je zgrada bila završena, obrazovana je komisija za kupovinu čamaca. Do svečanog otvaranja u veslačku baru stigli su jedan školski četverac i jedan „pair of“ čamac (dvojac). Da bi bila obezbeđena potrebna suma novca za kupovinu čamaca, organizovani su balovi u sali kod Trubača. Glavna pokroviteljka bala bila je Ljubica Hadži Pavlović, koja je platila četverac, a ostalih devet pokroviteljki su dale novac za ostala tri čamca. Kada su obavljene carinske formalnosti za uvoz čamaca iz inostranstva, ništa više nije stojalo na putu razvoju veslanja u našem gradu.

Danas se Veslački klub nalazi na istom mestu, sa razlikom što nosi naziv „Tamiš“. Prizemlje zgrade je nekoliko puta bilo poplavljeno, kada je vodostaj Tamiša bio baš visok.