Valtmanovo kupatilo

Osim nesumnjivog privrednog i saobraćajnog značaja koji je Tamiš imao u davno doba, naši preci su, u vreme kada su južna mora bila strašno daleko, a masovni turizam još nije postojao, u njemu nalazili osveženje tokom vrelih letnjih dana. Leva obala je bila omiljeno mesto za odmor, razonodu i letnju dokolicu u vreme dok je Tamiš bio reka, voda čista, a kupanje dozvoljeno.

Na Tamišu je postojalo desetak uređenih i improvizovanih plaža i kupališta, sva na levoj obali. Miloradovići su imali kupatilo naspram svoje ciglane u Gornjoj varoši. Postojalo je Prvog svetskog rata i opštinsko, javno kupatilo na koje je pristup bio besplatan. Ono je imalo muški i ženski bazen, što se tada smatralo upletenim šibljem i prućem ograđena površina Tamiša. Gornjani su običavali da se kupaju na lokalitetima Mlace, zatim na špicu kod Velikog limana, „Čangolido” na ušću Tamiša u Dunav, kod drugih basamaka blizu mlina, kao i kod Tri šerpenje, ali je ta plaža mogla da bude korišćena samo u periodima niskog vodostaja.



Najpoznatije i svakako najbolje uređeno bilo je Valtmanovo kupatilo, koje se nalazilo u blizini kasnije podignutog drumskog mosta. Ovaj rekreativni objekat nalazio se iznad vode, to jest plutao je limenim buradima. Postojala su tri bazena - muški, ženski i plivački, koje su sa sve četiri strane uokviravale kabine, a sa trambuline su odvažni kupači skakali u Tamiš. Na peščanoj obali postojao je mali restoran sa nekoliko stolova. Ulaz se plaćao, ali ste zato mogli da iskoristite usluge učitelja plivanja.

Krajem dvadesetih godina 20. veka, udova Tereza Valtman, vlasnica kupatila, živela je u Ulici Save Tekelije broj 7, današnjoj Moše Pijade, u jednoj od kuća srušenih da bi bio podignut Hotel „Tamiš“. Imala je dva sina, od kojih je jedan bio instruktor plivanja.

Nakon Drugog svetskog rata država je konfiskovala Valtmanovo kupatilo, a održavanje i korišćenje poverilo gradskom komunalnom preduzeću „Čistoća“, pod čijom upravom ostaje sve do početka šezdesetih godina, kada su njegovi ostaci konačno uklonjeni.

Od Valtmanovog kupatila nije ostalo bukvalno ništa, osim što je potez na kome se nalazilo i mlađim generacijama Pančevaca poznato po prezimenu nekadašnjih vlasnika. Danas postojeća zgrada na stubovima, u kojoj je sedište Udruženja sportskih ribolovaca „Narodni heroj Marko Kulić“, podignuta je krajem pedesetih godina 20. veka i tu su mnogi Pančevci sve do sredine osamdesetih godina rado provodili letnje dane.

U „Marku Kuliću“ i oko njega Branko Baletić snima avgusta 1983. godine Balkan ekspres. U bašti restorana „Bel epok“ se kapetan Ditrih udvarao Lili, tu je Slavuj (Toma Zdravković) odbio da peva „Lili Marlen“, pa je dobio filmske batine od Bate Kamenog, tu „muzičari“ čuvaju jevrejsku devojčicu, tu je Popaj psovao naciste zato što mu je Žuti maznuo „dohu“, a inspektor Kačarević pokušao da odvede Pika na prinudni rad u rudnik tokom čuvene „samo tetki da odnesem lek“ scene...